Ti znaš da sam oduvek imala petlju. Šta mi znači ovo – ni jesmo ni nismo. U nekom trenutku počne da davi. Idem na ili-ili. To je uvek najbolje. Ako oseća nešto prema meni, otvoriće i on konačno tu svoju kutiju u kojoj je zaključan. Ako ne – pa neka ide. Bolje da znam na čemu sam, nego da živim u iščekivanju. Stomak mi pojede čekanje…

Prvo, da se javi. Ja kao fina, neću da delujem napadno, glumatam kako sam mnogo zauzeta pa ga ne zivkam. A ovamo svaki čas buljim u onaj telefon, da mi nije slučajno promakao zvuk poruke.

Pa kad se javi – da predloži da se vidimo. Ja grdna unapred „oslobađam“ dane – ako se javi u ponedeljak, računam, možda se vidimo u četvrtak, pa da ne zakazujem ništa za taj dan. Ni za veče, za svaki slučaj.

Kad konačno predloži da se vidimo, moram da se pravim kako mi je svejedno da li ćemo da sedimo u restoranu, ili ćemo veće završiti na nekom… zanimljivijem mestu.

I kad pokušam da mu iščupam neku malo nežniju reč, da se ne povuče. Kao da se plaši da mu slučajno ne izleti „volim te“. Da se slučajno ne veže. A što, je l to nešto boli…?

Eh, nije takav bio od početka, nije. Prvih nekoliko meseci lomatao se oko mene kao da sam jedina na svetu. A sad kad sam se primila k’o pečurka ludara, valjda se isprepadao. Naravno da kapira da neću da ga vodim kući zauvek, ali imaju muškarci u tim godinama neku čudnu frku od sebe samih. Misle, ako se zaljube, krenuće da ruše ceo život, pa računaju, bolje da ti se ne predaju. Kao da se mi tu ništa ne pitamo. Mislim, nemam preča posla nego da rušim…

Ali, znaš ti mene, nije mi ovo prvi put da igram na sve ili ništa.

Pozvala ga, naravno. Sve mu lepo rekla, čega da se stidim. Da može da mi se prepusti bez straha ako želi. Da sam luda za njim. Da sme slobodno da mi prizna da i on voli mene. I da može da mi kaže ako i nije tako. Da budemo „do daske“, ili da uopšte ne budemo. Ma otvoren razgovor je uvek najbolji.

Odjednom mi, ako veruješ, pao kamen sa srca. K’o da mi neko podigao teg što mi stajao na potiljku.

Šta, on? E, sve li tebe interesuje… Pao je na kolena, uzeo me za ruke i počeo da plače…

…od smeha. Kaže, žao mu je što sam luda…

Advertisements