Za zdravlje su ti, mila, najbitniji raznovrsna ishrana i kretanje.

Evo, ja sam, na primer, prošlog vikenda bila u Rimu, prošetala malo, i lepo se provela sa Đanijem. Upoznali smo se pre tri godine u Veneciji dok sam kupovala one kičaste maske kod njega u radnji. Šta znam, videćemo se možda ponovo sledećeg meseca. Ili u junu, julu. Ne žurim nigde.

Sledeće nedelje, videću još, možda odem do Niša, sviđa mi se kako mi Milanče kuva, voda ti na usta pođe kad gledaš kako barata onim spretnim prstićima.

Ne znam još gde da upakujem her Milera, onog što smo imali zajedničku izložbu u Beču dvehiljadeosme…  dolazi na nedelju dana službeno, mada ne verujem da ću biti raspoložena za njega, on mi je više za hladnije dane.

U maju mi nekako više legne „seoski turizam“ tamo oko Čačka – ptice, priroda, inžinjer koji cepa drva. Prvo ispeče roštilj, a posle ti i prste poliže…

Ja sam ti, inače, strogi protivnik dijeta, naročito onih koje savetuju da se jede samo jedna namirnica. Kao, jedeš samo kupus. Ili samo meso. Pa da je i čokolada, dosadila bi. Mora povremeno, između dve štangle, da se pojede i malo čorbe od karfiola. Samo treba naučiti praviti odgovarajuće pauze. Da se ukusi ne pomešaju…

Čula sam da je sad trend da se, zdravlja radi, povremeno gladuje. To prihvatam samo u slučaju da se prethodnih dana isforsiraš. Ljudi smo, treba nam ponekad i škembence u saftu, i kolač sa tri vrste čokolade. Bude ti posle malo muka, kad taj „slatkiš“ počne da te zivka dva puta dnevno, ali isključiš telefon i piješ samo vodu, dok ti se ne pročisti organizam.

Za zdravlje ti je, mila moja, najvažnije da je „frižider“ uvek pun. Otvoriš, probereš, pojedeš. Danas ti se možda jede samo mlad sir i kuvano jaje, sutra bi sarmicu sa zeljem. Treba imati i praziluk – nikad ne znaš kad ti može baš on zatrebati…

Znaš, ta raznovrsna ishrana podrazumeva ponekad i ono što na oko ne izgleda bogznašta. Uzmi, na primer, šargarepu. Ni miris ni ukus. Ali ako je isečeš na žilijen, pecneš u foliji, pospeš prelivom od balzamika i meda i namelješ odozgo malo šarenog bibera, dobiješ vrhunski specijalitet. To ti je životna veština – da naučiš da sama dodaješ sastojke, pošto savršenog – teško da ćeš naći.

Zato mislim da je najbolje samo pratiti organizam. I to onaj holistički pristup – i telo i dušu. Nekad je „odgovor“ u Rimu, nekad u Prnjavoru. Ah, pa ne izgledam ja džabe sa šezdeset pet kao da imam dvadeset manje…

————————————

Ja ti, mila moja, pričam o zdravlju, a ne o ljubavi. Nemoj da mešaš pojmove!

Advertisements