Znaš šta me kod tebe posebno privlači? To što ništa ne tražiš, ne insistiraš, ne pratiš me, ne šalješ mi po sto poruka dnevno… Čak mi i otvoreno kažeš da te ne interesuje da li se viđam sa još nekom. I sve to sa osmehom. Valjda sam zato ponovo tu…

Ja sam, u stvari, uvek imao paničan strah od onog fatalističkog pristupa. Kad mi neka kaže “ne mogu da živim bez tebe”, ja odmah povučem ručnu. Mislim se, sad ćeš da vidiš kako možeš. Ono pre… u jednom trenutku si me pogledala kao da hoćeš da me kroz pogled upiješ u sebe, pa sam se malo… uplašio. Zato sam tražio da malo ohladimo.

Nekako ti se ja ne uklapam u ove savremene norme. Moj ideal oduvek je bio onaj saudijski kralj Ibn Saud, tamo negde s kraja devetnaestog veka, koji je uspevao da “sredi” po tri žene dnevno. Do dvadeset pete sam brojao, stigao sam do stotke; posle sam shvatio da neću ući u istoriju pa sam prestao da brojim. Ali i dalje ih je bivalo po dve dnevno. Uglavnom sve različite.

I onda, kapiraš, čim osetim neki nagoveštaj, kao što je bio onaj tvoj pogled, moram da odem ili ću da se ugušim. A kad odem, vuče me nazad. Posle sam shvatio šta je: ti me baš onako… razumeš. Zato te zivkam svaki čas, i šaljem ti uspavanke. Nisam bre poludeo, nego je počeo da me spopada jedan čudan osećaj… Evo malopre, ponovo: kao da sam leteo. Kao kad sviraš, pa se nekako odlepiš od sebe, tu si a nisi tu, kao da ti telo izgubi konture i pretvoriš se u sve, i tamo si i svuda si. Samo jače. Znam da ti ovo ne liči na mene, ali imao sam osećaj kao da smo se pretvorili u talas i spojili se sa svemirom…

Ne, stvarno… Ne mogu da se opasuljim, kako to da za sve ove godine nisam osetio ovo, kad je ovako dobro? Zašto nam nije bilo ovako kad smo se sreli? Misliš, zato što smo smo tada imali baš toliko života i iskustva manje, pa nismo umeli da se prepoznamo na ovakav način? Ili zato što smo u međuvremenu koješta još probali, pa sad imamo sa čime i da uporedimo? Hmm…  Ja mislim da je u pitanju nešto sasvim drugo. Mislim, u stvari, da su tu umešali prste prošli životi. Garant je nečiji čukundeda nečiju čukunbabu, pa se sada preko nas traže, da oduže dugove. Mislio sam da odem kod regresoterapeuta, onog što vraća u prošle živote. Bojim se da neću moći da se smirim dok ne saznam…

Ej, što se oblačiš, pa tek je deset…?

__________________________

Prvo sam mislila da je od Ibn Sauda. Od dve dnevno, i uglavnom sve različite.

Posle sam shvatila da imam alergiju… na spajanje sa svemirom.

Promenila sam telefon. Ako ti je frka, napiši i ti meni pismo. I pošalji ga golubom…

Advertisements